Starim i ja



Uf, ovo zelim da napisem a vec je kasno, tako da cu zbrzati



Sada sam odgledala jedan vrlo lep film. Nesto kao komedija, romance, “Book Club” (link ka filmu).

I tako me je navelo na razmisljanje.

Prosto se uzasno osecam. Imam nepune 24 godine a vec naveliko zaokruzujem na 25. Polako me hvata panika. Jer gde je 25 tu je 30, a gde je 30 tu je 40 a gde je 40 tu je 60, a kada 60 zakuza na vrata zivot prosao.

Imam 25 godina, pardon 23 godine i 10 meseci, imam nezavrsen fakultet za koji ce mi trebati jos bar jedna ako ne i 2 godine da diplomiram. Imam vezu od 6 godina koju ne znam kako bih okarakterisala niti gde vodi. Imam zelju da jos nesto probam. Ma neka gorim u paklu, ali volela bih da vidim kako je sa jos nekim. Prosto nisam sigurna da je ovo to – to. Volim ja njega ali tako zelim da vidim kako je na drugim mestima. Mozda moja zelja nije moralna. Mozda ja ne znam sta zelim. Prosto mi dodje da mu to kazem a znam da cu ga povrediti.

Tako imam zelju da izadjem u svet i vidim sta se tamo zbiva.



Istini za volju, poslednje 3 godine sam se zatvorila u kucu ali nadam se da cu to resiti u narednih mesec-dva. Nisam sigurna da cu uspeti i kako cu izvesti ali zaista bih volela da izvucem nos iz ove kutije i malo zivlje zivim.

2 komentara

  1. Ne, tako ne trebaš razmišljati.
    Kažeš fino dan ima 24 sata. Svaki dan spavaš oko 8 sati i ostane ti 16 sati za sve.Imaš vremena da učiš par sati,da izađeš,da pogledaš film ili pročitaš knjigu.I to sve u jednom danu.Najbitnije da uradiš prvo ono što moraš i onda će ti ostati vremena za ono što voliš.A kada radiš ono što voliš onda je vrlo lako ostati budan i skoncentrisan.Tako sam ja počela da učim preko ljeta,natjeram se i učim par sati ali mi zato nije problem gledati film i do 3-4 ujutro i opet ustati rano.A znam da sigurno neću ostati budna zbog knjige po noći.Uradila sam to što sam morala i ono što želim i osjećam se ispunjeno.
    I tako dan od 24 sata može da ti bude toliko ispunjen.I zamisli 7 takvih dana.To je jedna sedmica.I par takvih sedmica to je mjesec.Za mjesec dana možeš da postigneš i da promjeniš šta god želiš.I tako 12 mjeseci u godini.Dokle god radiš na sebi bićeš zauzeta, i onda ćeš vidjeti koliko jedna godina traje i koliko je duga i da to “gdje je 25 tu je 30”, nema veze sa stvarnim životom.To ti stvara paniku a ne treba.
    Trebaš polako da rasporediš obaveze na fakultetu i svaki dan radi.Svaki dan se posveti par sati samo tome i biće ti lakše sve da položiš.
    A za dečka te razumijem, bila sam i sama u takvoj situaciji.To samo ti znaš šta trebaš uraditi.Meni je mama uvijek govorila “šta god da uradiš nemoj meni poslije da plačeš,a ako ne uradiš i bude ti žao nemoj meni da kukaš cijeli život za propuštenu priliku.” Sve ono što ne uradiš puno više boli, dok se ovo koliko-toliko i ispravi ako smatraš za grešku.
    A za život i druga mjesta – bitno je samo da se krene.Tako mlada nećeš imati problema sa bilo čime jer imaš mogućnost prije svega, pa onda i energiju i želju. I moj neki prijedlog je da ubaciš neke treninge 2-3 puta sedmično jer ćeš ojačati,biti skoncentriranija i opuštenija :).Pozz :))

  2. Eh draga, tako i pokusavam da rasporedim dan ali cesto mi ne polazi za rukom. Ne retko kad krenem da radim “ono sto ne volim” kao npr ucenje dodje neko sa strane i kaze da nesto hitno obavim. Posle toga nastaviti da nevoljenom radnjom je vrlo tesko.

    Sto se decka tice, zelim da verujem da ce vreme samo uciniti sta treba. Mada vreme definitivno prolazi i nista ne cini. Izgleda kao da ceka na mene (vreme). Drago mi je sto me bar neko razume. Vecinom ljudi oko mene su stava “uzmi i donesi odluku, sada, odmah”. A ja stojim, okrecem se u mestu i ne znam sta bih ucinila

    A savet za trening, svakako planiram da ga usvojim ali tek od oktobra. Trenutno mi je pretoplo da razmisljam a ne da vezba.

Komentariši